Gradska opstina Palilula

Komisija za Nagrade Grada Niša na sednici održanoj 26. decembra 2016. godine, jednoglasno je donela odluku o dodeli NAGRADE GRADA NIŠA “11.JANUAR“, Najviše priznanje Grada Niša pripalo je ove godine pojedincu i ustanovi sa teritorije Gradske opštine Palilula: ALEKSANDRU GRBOVIĆU, upravniku Kazneno popravnog zavoda Niš i PRIZRENSKOJ BOGOSLOVIJI “SV. KIRILA I METODIJA“ U NIŠU. Najviše priznanje Grada biće dodeljena i BOJANU JOVANOVIĆU, antropologu, naučnom savetniku, ELEKTRONSKOM FAKULTETU u Nišu, NARODNOJ BIBLIOTECI “STEVAN SREMAC“ Niš. Nagrada Grada Niša “11. januar’, sastoji se od Povelje, statuete “Oslobodiocima Niša“ i novčanog iznosa i biće uručena, 11.janura povodom Dana oslobođenja Niša od Turaka, na svečanoj sednici Skupštine Grada Niša u „Oficirskom domu“

IZ OBRAZLOŽENJA ODLUKE:

Nagrada Grada Niša “11.januar“, najviše priznanje Grada Niša, dodeljuje se Aleksandru Grboviću, upravniku Kazneno popravnog zavoda Niš Grbović je rođen 1966. u Čačku. Završio je Vojnu gimnaziju i Vojnu akademiju. 1996.godine , specijalizirao za rad u bezbednosnim službama. Službovao je u više garnizona Hrvatske, Bosne i Srbije. Tri puta je vanredno unapređivan. Vanredno je unapređen u čin pukovnika (sa nepunih 35 godina postao najmlađi pukovnik u Vojsci Srbije od 1945. do danas).

Odlikovan je više puta od strane Predsednika SR Jugoslavije i Predsednika Srbije i Crne Gore, nosilac je ordena Svetog Romana Eparhije niške i ordena Svetog Save dodeljenog od strane Patrijarha. Radio u Vojsci, učesnik je u 3 rata, radio u više privatnih firmi, bio predsednik Opštine Požega, a kao upravnik KPZ u Nišu radi od 2013. godine. Što se tiče Kazneno popravnog zavoda u Nišu, u 2012. i 2013. godini ova ustanova je bila najlošija ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji, poznata po kršenju ljudskih prava, neradu i velikim finansijskim problemima.

Po dolasku na mesto upravnika 2013. godine, dugovi i blokada računa zavoda iznosili su milion evra. U protekle 4 godine, od kada je upravnik, u Zavodu je izgrađeno, renovirano i rekonstruisano 11 objekata za smeštaj osuđenih lica i proizvodnju u okviru Zavoda, otklonjeni su svi nedostaci uočeni od strane Ministarstva, nevladinih organizacija, Zaštitnika građana i međunarodnih organizacija. Procesuirano je više slučajeva korupcije i težih povreda radnih dužnosti od strane zaposlenih. Uposlenost osuđenih lica je povećana za 500%, prihodi su uvećani za 1200%, proizvodnja mleka za preko 1000%, proizvodnja povrća preko 1000%, proizvodnja stočne hrane za 800%, proizvodnja u metalskom odseku uvećana je za 400%, proizvodnja u tekstilnom odseku za 500%, u drvnom odseku za 300%.

Postoji preko 50 komercijalnih ugovora o poslovno tehničkoj saradnji. Bitno je smanjen broj podnetih pritužbi osuđenih lica u odnosu na period pre 2013. Rekonstruisana je i obnovljena je crkva u okviru Zavoda, Sveti Stefan Dečanski. U Zavodu su organizovane razne kulturne i zabavne aktivnosti, učestvovano je u više humanitarnih akcija. Zavod je dobio visoke ocene od strane Zaštitnika građana, nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava i Međunarodnog Komiteta torture. Aleksandar Grbović je u dosadašnjem radu istakao svoju preduzimljivost, energičnost, fleksibilnost, doslednost, humanost, odlučnost a ujedno i predusretljivost i kreativnost, te mnogo uradio na izgradnji humanijeg odnosa prema osuđenicima, njihovoj bržoj i boljoj resocijalizaciji i reintegraciji u društvene tokove. Iz svega navedenog, Komisija smatra da Aleksandar Grbović zaslužuje najviše priznanje Grada i nada se da će nagrada biti podstrek za dalji uspešan rad.

Nagrada Grada Niša “11. januar“, najviše priznanje Grada Niša, dodeljuje se PRIZRENSKOJ BOGOSLOVIJI “SV. KIRILA I METODIJA“ U NIŠU : Posle NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine i otimanja Kosova i Metohije i proterivanja srpskog življa, tu sudbinu je podelila sa svojim narodom i Prizrenska Bogoslovija. Blagodareći razumevanju čelnika grada Niša, a osobito ondašnjeg niškog Vladike, a sadašnjeg Patrijarha srpskog, GG Irineja, škola je našla svoje utočište ovde, u Nišu. Bez izgubljene ijedne školske godine nastavljen je rad u Hilandarskom metohu 01. decembra 1999. godine. Od tada su regularni građani ovog grada, u koji su doneli ogromno kulturno-prosvetno nasleđe našeg naroda iz Stare Srbije. To je bila jedina redovna škola u okviru srpskog naroda pod Turcima. Mnogi učitelji, sveštenici, javne ličnosti, profesori univerziteta, pisci, senatori bili su ili učenici ili profesori ove škole.

Dovoljno je spomenuti da je ona jedina među svim bogoslovijama Srpske Crkve dala četiri patrijarha, i to: Varnavu, otrovanog za vreme Konkordata 1937. godine; Gavrila, zamonašenog u Manastiru Sićevu, koji je bio deportovan u logor Dahau u vreme Drugog svetskog rata; Pavla, svetog čoveka, koji je slava i ponos našeg naroda i aktuelnog Irineja, koji je poznat svim Nišlijama, jer je sa katedre niškog episkopa izabran na tron Svetog Save. To su plodovi ove Bogoslovije. U toku Prvog svetskog rata, kako piše Dobrica Ćosić u svom romanu “Vreme smrti,“ u ovoj Bogosloviji je bila zakopana kruna Kralja Petra Prvog, Vladina arhiva i dvorsko posuđe. Arhiv i posuđe su Bugari pronašli i odneli u Sofiju, a krunu nisu.

Posle Drugog Svetskog rata, Bogoslovija je tiho radila boreći se za svoj narod i održavajući veru u njemu da će doći bolja vremena. Škola je zajedno sa Crkvom bila jedina tačka oslonca za naš narod u Prizrenu i okolini. Prelaskom, po nevolji, u grad Niš, Bogoslovija nije ostala u zapećku, već je odmah izašla u narod i, po blagoslovu Episkopa G. Irineja, uključila se u kulturni život grada Niša. Na stotine predavanja su profesori Bogoslovije održali i još uvek se održavaju na Niškoj televiziji, Niškom kulturnom centru, Studentskom kulturnom centru, Univerzitetu. Bogoslovija učestvuje u Svetosavskim akademijama, proslavama drugih praznika u medicinskim ustanovama, fakultetima, Komandi Grada. Održava pomen na niškom vojnom groblju, kako srpskom, tako i engleskom, uvek s prigodnom reči. Bogoslovija je podigla mesinganu spomen-ploču vojnicima i postavila je s istočne strane hrama u Metohu iznad nađenih kostiju s natpisom: “Oni su pali za našu Srbiju i slobodu 1915. g.“ Ovo je ostalo do sada nezabeleženo. Ploču je osvetio sadašnji Patrijarh, kao episkop niški.

Đaci i profesori daju krv u akcijama davanja krvi i širi se svest o bratoljublju i čovekoljublju. Podiže se opšti nivo duhovnosti, tako da bi Univerzitet želeo da u svom sastavu ova Bogoslovija preraste u Bogoslovski fakultet Niškog Univerziteta, o čemu se vode pregovori. Grad Niš je dobio velelepnu zgradu Bogoslovije koja krasi Delijski vis i Gabrovačku reku i ona je trajni deo ovoga Grada. Iz svega navedenog, Komisija smatra da Prizrenska bogoslovnija “Sv. Kirila i Metodija“ u Nišu zaslužuje najviše priznanje Grada i nada se da će nagrada biti podstrek za dalji uspešan rad. (:Peiredio D.Vidojković, fotografije, EKOpolis)