Gradska opstina Palilula

U okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), u organizaciji REC Kancelarija u Srbiji, u Beogradu je od 10-12.decembra održana Regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva”. Ovaj skup je okupio više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Učesnik konferencije bio je i Dragan Vidojković iz Gradske opštine Palilula u Nišu, osnivač EKOpolisa – Medijske ekološke mreže Srbije, autor više od 450 tv emisija, realizator brojnih projekata, naučnih konferencija, kampanja i dokumentarnih filmova o zaštiti životne sredine I održivom razvoju.

ULOGA, ODRŽIVOST CIVILNOG DRUŠTVA I REGIONALNA SARADNJA
Konferenciju je otvorio izvršni direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Mihail Dimovski, naglašavajući da ovaj skup predstavlja spoj svega za šta se REC zalaže – transparentnost, održivi razvoj i uspešne evropske integracije, kroz promovisanje saradnje između vlada, nevladinog sektora, biznisa i drugih zainteresovanih javnosti. Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Ivan Karić, istakao je da su ovakvi skupovi prilika za razmenu mišljenja i daju mogućnost „osluškivanja“ potreba i uloge civilnog društva u Srbiji i na Balkanu. Državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore i novoizabrani predsednik Generalne skupštine REC-a, Saša Radulović, je u svom obraćanju ukazao na znacaj regionalne dimenzije: „Preuzimajući dužnost predsednika Generalne skupštine Regionalnog centra za životnu sredinu rekao sam da će fokus tokom mandata u obavljanju funkcije biti na promociji regionalne saradnje kao ključnog alata za dostizanje značajnih i trajnih rezultata. Čvrsto verujem, istakao je Radulović da REC, sa svojom uspostavljenom mrežom, ima jedinstvenu poziciju u jačanju regionalne saradnje na nivou različitih aktera – od vladinih institucija, preko biznisa, fondacija, neprofitnih udruženja, do organizacija civilnog društva.“

Usledila su i uvodna obraćanja predstavnika donatora. Ola Anderson, šef odeljenja za Međunarodnu razvojnu pomoć Švedske u Srbiji (SIDA) naglasio da za životnu sredinu Švedska Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje, a da je od 2001. godine podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra. „Podržavamo civilni sektor kao partnera u procesu pristupanja Srbije EU, jer smatramo da jako civilno društvo i administracija na lokalnom i državnom nivou, predstavljaju ključne sektore. Takođe, postoji potreba da povežemo OCD i državnu administraciju na svim nivoima u procesu EU pristupanja. Mislimo da snažno civilno društvo treba da učestvuje u ovom procesu“, dodao je gospodin Anderson. Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, Antoan Avinjon, naveo je da EU i REC već dugo zajedno rade na suočavanju sa izazovima životne sredine, kao i na jačanju civilnog sektora u ovom procesu. Kako je dodao, „znamo da životna sredina ne poznaje nacionalne granice – zagađenje vazduha, vode, degradacija priobalne zone, upravljanje otpadom, problemi su sa kojima se susreće veliki broj država. Na Balkanu možemo da ostvarimo saradnju po ovom pitanju, da zajedno rešimo brojne probleme životne sredine.“ Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, osvrnuo se na saradnju koju je ova agencija u proteklim godinama ostvarila sa REC–om. „Verujem da su projekti koje smo sproveli izmenili sistem upravljanja životnom sredinom, stavivši ga na jedan viši nivo. U saradnji sa REC-om, uspeli smo da podignemo takse za životnu sredinu, uvedemo informacione sisteme u upotrebu, imali smo brone konferencije i zajedno smo radili na dizanju svesti o značaju zaštite životne sredine.“ Kako je naveo, Agencija jeste partner organizacija civilnog društva i želi da se ovaj partnerski odnos nastavi i ubuduće.

Nakon uvodnih obraćanja zvaničnika, učesnici regionaqlne konferencije mogli su da čuju zanimljive i uspešne primere zagovaranja u oblasti životne sredine. Tokom prvog panela predstavljena su iskustva organizacije Eco Albania, koja je aktivna u kampanji za zaštitu reke Vjoše, ali i iskustva u zagovaranju za bolji kvalitet vazduha koji je prikazan na primeru organizacije Go Green iz Makedonije. Predstavljen je i primer iz Srbije – aktivnosti Mladih istraživača Srbije i velikog broja oranizacija koje su učestvovale u zagovaračkim aktvnostima u vezi sa izgradnjom hidroelektrana Brodarevo I i II.

Kroz radionicu o inovativnim pristupima učešća javnosti, zasnovanim na sveobuhvatnoj eksperimentalnoj studiji, učesnici konferencije su pokušali da zajedno sa trenericama odgovore na pitanje „da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana“. Podstaknuti zanimljivom simulacijom i nalazima studije, učesnici su podelili svoja iskustva u procesu participacije i razmatrali mogućnosti primene zaključaka ove studije na lokalnom nivou.

Poslednji deo prvog dana bio je posvećen panel diskusiji o mogućim načinima za unapređenje saradnje između organiizacija civilnog društva i lokalnih vlasti. Učesnici su imali prilike da čuju iskustva opštine Tivat, RES fondacije, organizacije CELOR iz Makedonije i kompanije NIRAS, dok su panelisti svojim zanimljivim primerima podstakli veliko interesovanje učesnika za diskusiju i deljenje iskustava. Kako je naglašeno, neophodan je partnerski odnos civilnog društva i lokalnih vlasti, dok je razgovor o tačkama razilaženja nephodan sa ciljem izbegavanja konflikta.

SARADNJA I FINANSIJSKA ODRŽIVOST CIVILNOG DRUŠTVA
Drugog dana konferencije „Građani i životna sredina – uloga i održivost civilnog društva“ nastavljeno je sa diskusijom o saradnji i finansijskoj održivosti OSD, kao i brojnim značajnim temama za dalji razvoj i izgradnju kapaciteta civilnog društva u Srbiji i regionu. O pravnim sredstvima i zagovaranju u zaštiti životne sredine, primerima dobre prakse i preporukama, učesnici konferencije su mogli da čuju od predstavnika organizacija iz Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Predstavljeni primeri izazvali su veliko interesovanje učesnika, te podstakle brojna pitanja i deljenje iskustava koja sami učesnici imaju. Kroz interaktivnu radionicu trenerice i trenera iz fondacije „Trag“, učesnici su mogli da uče o finansijskoj održivosti i strateškom planiranju kao značajnim aspektima njihovog daljeg razvoja. Kroz ovu radionicu su i mapirali potencijalne ciljane javnosti u smislu potrage za potencijalnim alternativnim izvorima finansiranja, govorili o razvoju novih strategija finansiranja i daljoj upotrebi alternativnih izvora. Konačno, konferencija je zaključena razmatranjem saradnje između civilnog društva i biznis sektora, gde su panelisti, predstavnici privatnog sektora, fondacija i stručnjaci za društvenu odgovornost kompanija, govorili o najboljim praksama i mogućim oblicima partnerstva između civilnog društva i privatnih kompanija. Bilo je reči o strategijama koje doprinose prepoznavanju značaja civilnog društva i koje donose konkretne koristi lokalnim zajednicama.(EKOpolis)

Na slici Dragan Vidojković (GO Palilula-EKOpolis), Zvonko Damnjanović (MC Bor) i Goran Mitić, (savetnik u Ministarstvu životne sredine)