Gradska opstina Palilula

У оквиру Програма подршке организацијама цивилног друштва у Србији у области животне средине – ЦСОннецт, који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА), у организацији РЕЦ Канцеларија у Србији, у Београду је од 10-12.децембра одржана Регионална конференција „Животна средина и грађани Балкана – улога и одрживост цивилног друштва”. Овај скуп је окупио више од 100 представника цивилног друштва, међународних организација, институција влада у региону и локалних самоуправа. Учесник конференције био је и Драган Видојковић из Градске општине Палилула у Нишу, оснивач ЕКОполиса – Медијске еколошке мреже Србије, аутор више од 450 тв емисија, реализатор бројних пројеката, научних конференција, кампања и документарних филмова о заштити животне средине И одрживом развоју.

УЛОГА, ОДРЖИВОСТ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА И РЕГИОНАЛНА САРАДЊА
Конференцију је отворио извршни директор Регионалног центра за животну средину за Централну и Источну Европу, Михаил Димовски, наглашавајући да овај скуп представља спој свега за шта се РЕЦ залаже – транспарентност, одрживи развој и успешне европске интеграције, кроз промовисање сарадње између влада, невладиног сектора, бизниса и других заинтересованих јавности. Државни секретар у Министарству за заштиту животне средине Републике Србије, Иван Карић, истакао је да су овакви скупови прилика за размену мишљења и дају могућност „ослушкивања“ потреба и улоге цивилног друштва у Србији и на Балкану. Државни секретар у Министарству одрживог развоја и туризма Црне Горе и новоизабрани председник Генералне скупштине РЕЦ-а, Саша Радуловић, је у свом обраћању указао на знацај регионалне димензије: „Преузимајући дужност председника Генералне скупштине Регионалног центра за животну средину рекао сам да ће фокус током мандата у обављању функције бити на промоцији регионалне сарадње као кључног алата за достизање значајних и трајних резултата. Чврсто верујем, истакао је Радуловић да РЕЦ, са својом успостављеном мрежом, има јединствену позицију у јачању регионалне сарадње на нивоу различитих актера – од владиних институција, преко бизниса, фондација, непрофитних удружења, до организација цивилног друштва.“

Уследила су и уводна обраћања представника донатора. Ола Андерсон, шеф одељења за Међународну развојну помоћ Шведске у Србији (СИДА) нагласио да за животну средину Шведска Србији донира око 11 милиона евра годишње, а да је од 2001. године подржала Србију са око 250 милиона евра. „Подржавамо цивилни сектор као партнера у процесу приступања Србије ЕУ, јер сматрамо да јако цивилно друштво и администрација на локалном и државном нивоу, представљају кључне секторе. Такође, постоји потреба да повежемо ОЦД и државну администрацију на свим нивоима у процесу ЕУ приступања. Мислимо да снажно цивилно друштво треба да учествује у овом процесу“, додао је господин Андерсон. Представник Делегације Европске уније у Србији, Антоан Авињон, навео је да ЕУ и РЕЦ већ дуго заједно раде на суочавању са изазовима животне средине, као и на јачању цивилног сектора у овом процесу. Како је додао, „знамо да животна средина не познаје националне границе – загађење ваздуха, воде, деградација приобалне зоне, управљање отпадом, проблеми су са којима се сусреће велики број држава. На Балкану можемо да остваримо сарадњу по овом питању, да заједно решимо бројне проблеме животне средине.“ Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије, осврнуо се на сарадњу коју је ова агенција у протеклим годинама остварила са РЕЦ–ом. „Верујем да су пројекти које смо спровели изменили систем управљања животном средином, ставивши га на један виши ниво. У сарадњи са РЕЦ-ом, успели смо да подигнемо таксе за животну средину, уведемо информационе системе у употребу, имали смо броне конференције и заједно смо радили на дизању свести о значају заштите животне средине.“ Како је навео, Агенција јесте партнер организација цивилног друштва и жели да се овај партнерски однос настави и убудуће.

Након уводних обраћања званичника, учесници регионаqлне конференције могли су да чују занимљиве и успешне примере заговарања у области животне средине. Током првог панела представљена су искуства организације Ецо Албаниа, која је активна у кампањи за заштиту реке Вјоше, али и искуства у заговарању за бољи квалитет ваздуха који је приказан на примеру организације Го Греен из Македоније. Представљен је и пример из Србије – активности Младих истраживача Србије и великог броја оранизација које су учествовале у заговарачким актвностима у вези са изградњом хидроелектрана Бродарево И и ИИ.

Кроз радионицу о иновативним приступима учешћа јавности, заснованим на свеобухватној експерименталној студији, учесници конференције су покушали да заједно са тренерицама одговоре на питање „да ли је група паметнија од свог најпаметнијег члана“. Подстакнути занимљивом симулацијом и налазима студије, учесници су поделили своја искуства у процесу партиципације и разматрали могућности примене закључака ове студије на локалном нивоу.

Последњи део првог дана био је посвећен панел дискусији о могућим начинима за унапређење сарадње између органиизација цивилног друштва и локалних власти. Учесници су имали прилике да чују искуства општине Тиват, РЕС фондације, организације ЦЕЛОР из Македоније и компаније НИРАС, док су панелисти својим занимљивим примерима подстакли велико интересовање учесника за дискусију и дељење искустава. Како је наглашено, неопходан је партнерски однос цивилног друштва и локалних власти, док је разговор о тачкама разилажења непходан са циљем избегавања конфликта.

САРАДЊА И ФИНАНСИЈСКА ОДРЖИВОСТ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА
Другог дана конференције „Грађани и животна средина – улога и одрживост цивилног друштва“ настављено је са дискусијом о сарадњи и финансијској одрживости ОСД, као и бројним значајним темама за даљи развој и изградњу капацитета цивилног друштва у Србији и региону. О правним средствима и заговарању у заштити животне средине, примерима добре праксе и препорукама, учесници конференције су могли да чују од представника организација из Бугарске, Босне и Херцеговине и Србије. Представљени примери изазвали су велико интересовање учесника, те подстакле бројна питања и дељење искустава која сами учесници имају. Кроз интерактивну радионицу тренерице и тренера из фондације „Траг“, учесници су могли да уче о финансијској одрживости и стратешком планирању као значајним аспектима њиховог даљег развоја. Кроз ову радионицу су и мапирали потенцијалне циљане јавности у смислу потраге за потенцијалним алтернативним изворима финансирања, говорили о развоју нових стратегија финансирања и даљој употреби алтернативних извора. Коначно, конференција је закључена разматрањем сарадње између цивилног друштва и бизнис сектора, где су панелисти, представници приватног сектора, фондација и стручњаци за друштвену одговорност компанија, говорили о најбољим праксама и могућим облицима партнерства између цивилног друштва и приватних компанија. Било је речи о стратегијама које доприносе препознавању значаја цивилног друштва и које доносе конкретне користи локалним заједницама.(ЕКОполис)

На слици Драган Видојковић (ГО Палилула-ЕКОполис), Звонко Дамњановић (МЦ Бор) и Горан Митић, (саветник у Министарству животне средине)