Gradska opstina Palilula

Posle skoro pet vekova robovanja, Niš je 11. januara 1878.godine oslobođen od Turaka i pripojen matici Srbiji

Borbe za oslobođenje Niša otpočele su sredinom decembra 1977. godine, kada su Ibarska, Moravska i Dunavska divizija prešle srpsko-tursku granicu i zauzele položaje severo-zapadno od grada, približivši mu se na pet do osam kilometara. Ibarska divizija je prodrla i južnije i presekla vezu između Niša i Leskovca. Potom je srpska vojska osvojoila Pirot i Belu Palanku, onemogućivši vezu turskog garnizona u Nišu sa trupama u Sofiji i izbila na planinu Seličevicu zatvorivši obruč oko Niša i sa južne strane.

Ukupne srpske snage imale su 15.000 vojnika i 102 topa, a turske 5.000 vojnika i 267 topova. Glavni napad na Niš, pod komandom pukovnika Jovana Belimarkovića, izvršio je Šumadijski korpus sa obronaka planine Seličevice, koja je smatrana “kapijom za ulazak u Niš”, jer je južni deo grada od strane Turaka najslabije utvrđen. Već u prvim napadima, osvojeni su Markovo kale, Ćurlinski visovi, i Velika kamara, a uz snažno dejstvo artiljerije i sadejstvo drugih jedinica, ugrožena su i poslednja utvrđenja na Gorici. Istovremeno srpske snage, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, napadale su i sa severo-zapada.

Kada su na grad počele da padaju prve granate, turske starešine grada, posle izvesnog taktiziranja i oklevanja u iščekivanju pomoći, konačno su potpisale Konvenciju o predaji Niša. U oslobođenom Nišu, primopredaje grada, srpsku zastavu na Stambol kapiji niške trvđave postavio je Nišlija Todor P. Stanković, član tajnog komiteta za oslobođenje. U borbi za Niš poginulo je 120 srpskih vojnika, a 791 je ranjeno. Knez Milan Obrenović, vrhovni komandant srpske vojske, svečano je ušao u Niš, samo nekoliko dana po oslobođenju.

Borbe za oslobođenje i drugih krajeva jugoistočne Srbije ubrzo su uspešno okončane, a Knez Milan i srpska vlada nastavili su diplomatsku aktivnost da se novooslobođeni krajevi pripoje Srbiji, što je i učinjeno na Berlinskom kongresu. Knez Milan će potom kupiti kuću u Nišu, a na njegov zahtev, Niš će biti mesto čestih zasedanja Narodne skupštine (naročito u periodu 1883-1886) i srpske vlade, i tako postati druga prestonica Srbije.(D.Vidojković)