Gradska opstina Palilula

Више од 5.000 радника у Нишу радило је на црно у протекле две године, изјавио је председник Скупштине града Ниша Раде Рајковић на презентацији пројекта Министарства рада „Реци НЕ раду на црно“ у Нишу. Рајковић је рекао да се у Нишу од 2012. године значајно променила слика када је у питању сива економија и рад на црно, захваљујући ангажовању инспекције рада, њеном превентивном и едукативном раду, као и акцијама “Пријавите рад на црно” и “Реци НЕ раду на црно”. Презентацији пројекта Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно – „Реци НЕ раду на црно“ у Савезу самосталних синдиката Србије-Град Ниша, присуствовали су представници нишких градских општина и послодавци са подручја Нишавског управног округа. У име Градске општине Палилула, овој Конференцији је присуствовао председник општине Александар Ждрале са сарадницима.

Вршилац дужности директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић истакао је да је инспекција рада 2017.године открила преко 22.700 лица која су радила на црно, а од тог броја њих преко 21.000 или 94 одсто, закључило је радни однос. „„Да би број радника који раде „на црно“ био сведен на разумне цифре, а то на годишњем нивоу не би требало да буде више од 3.000 до 5000, потребно је учешће свих министарстава и субјеката“, изјавио је Ђуровић. Он је рекао да има доста потешкоћа и инспекција рада сама не може да реши проблем сиве економије и рада „на црно“. “Морају да се укључе и друга министарства, пре свега Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство правде, финансија, унутрашњих послова, али и низ других субјеката“.Директор Инспектората за рад је истакао да инспекција рада наилази на велике проблеме у сузбијању „рада на црно“ и као пример навео непокретање прекршајних поступака по пријавама инспектора и мале казне које судови изричу. Према његовим речима, годишње застари 30 одсто прекршајних пријава које поднесу инспектори рада. Он је подсетио да закон предвиђа новчане казне за све субјекте који држе раднике „на црно“ у износу од 800.000 до два милиона динара, а постоје бројни случајеви где судови изричу казну од 100.000 динара до 300.000 динара. “По основу прекршајних пријава које је поднела инспекција рада, у првих седам месеци ове године у буџет Србије уплаћено је 150 милиона динара, али да су пресуде биле макар по средњој вредности онога што закон предвиђа онда би се у буџет слило 1,9 милијади динара,“ изјавио је Ђуровић.

Начелница инспекције рада Милица Китановић Љујић изјавила је да акција „Реци Не раду на црно“ даје резултате јер је проширена листа оних који могу да се обрате инспекцији у превентивном раду, а поред тога инспекција је од грађана и радника који раде „на црно“ направила партнере. Сваки појединац има могућност да утиче на сузбијање рада на црно. Уколико желите да се обратите инспекцији рада за помоћ и савет или да поднесете пријаву, можете то да учините кликом на линк #НеРадуНаЦрно #NeRaduNaCrno .

Највећи проблем у сузбијању рада „на црно“, по оцени председнице Савеза самосталних синдиката Ниша Оливере Бобић представља то што се људи и даље боје да пријаве послодавце, јер ће остати без посла. (Инфо ЕКОполис, Д.В)

ТВКЦ: „Реци НЕ раду на црно“