Gradska opstina Palilula

  • ОБЈАВЉЕНО 24.03.2016

    ОБЕЛЕЖЕН 24.МАРТ – У ЗНАК СЕЋАЊА НА ДАН НАТО АГРЕСИЈЕ

    ОБЕЛЕЖЕН 24.МАРТ – У ЗНАК СЕЋАЊА НА ДАН НАТО АГРЕСИЈЕ

    Поводом 24.марта, Дана сећања на жртве бомбардовања, парастосом и полагањем венаца на Споменик жртвама НАТО агресије и Спомен капелицу, представници Града Ниша, државних институција, Војске Србије, локалних власти, удружења, грађана одали су почаст палим жртвама. У име Градске општине Палилула венце је положио Бобан Џунић, председник општине.Про+шло је 17 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ). Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло измедју 1.200 и 2.500 људи.

    Бомбардовање Ниша почело је оглашавањем сирена 24. марта и трајало је до 10. јуна. У овом периоду, на основу података које је обрадио проф.мр Новица Ранђеловић у књизи “Ниш у ратном хаосу” , погинуло је 26 цивила, а рањено је теже њих 60 а лакше око 200. Сирене за почетак или крај ваздушне опасности чуле огласиле су се 258 пута, а нишлије су су под ваздушном опасношћу биле 52 дана. Бомбе су за собом оставиле срушене мостове, фабрике, породичне куће, школе, Ниш је бомбардован 29 дана.

    У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица Алијансе. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину медјународних војних трупа. Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. (Пх.Д.Видојковиц)