Gradska opstina Palilula

  • ОБЈАВЉЕНО 02.08.2022

    “КОВАНЛУЧКА ЗВОНА” ОПЕТ СУ СЕ ОГЛАСИЛА

    “КОВАНЛУЧКА ЗВОНА” ОПЕТ СУ СЕ ОГЛАСИЛА

    На Св.Илију, у предвечерје трећег миленијума, угледни филозоф и песник, председник Хегеловог друштва, проф.др Првослав Ралић (рођен у Нишу 1937.-преминуо 24.12.2003. године) окупљао је у свом врту породичне куће у Нишу – Градска општина Палилула, колеге, професоре, књижевнике, новинаре, гтлумце, установивши манифестацију “КОВАНЛУЧКА ЗВОНА”. Након смрти професора Ралића „звона“ су утихнула. Престала су окупљања и дружења у “врту разговора”. Захваљујући Нини Спасић, професоровој сестричини, оснивачу стваралачке радионице за рад са децом и родитељима “Дедина гаража”, КОВАНЛУЧКА ЗВОНА након више од две деценије поново су се огласила. 2.августа 2022. у Кованлучкој улици број 50. Сећање на Кованлучка дружења и професора Првослава Ралића, у присуству чланова породице и млађих колега, обновили су доаен Нишког новинарства Саша Димитријевић, научни саветник др Бојан Јовановић, проф.др Драгољуб Ђорђевић, теолог др Ивица Живковић, Јован Мандић Американац, Драган Стојановић, Милена Видојковић, професори Филозофског факултета у Нишу Горана Ђорић и Ненад Поповић, новинари Биљана Мијалковић, Драган Видојковић,

    Професор др Првослав Ралић, заступљен је у Енциклопедији “Знамените личности Ниша”, Дипломирао филозофију на Београдском филозофском факутлету, филозоф по критичкој упитаности, дипломи и настави, социолог по докторској дисертацији “Нове људске потребе”, етичар, естетичар, културни антрополог и аксиолог по теоријским огледима. Био је професор етике и културне антропологије на Београдском и Нишком универзитету, дугогодишњи друштвено-политички радник, добитник бројних друштвених признања. Аутор бројних есеја, чланака и студија из културне антропологије, етике и аксиологије. Писац предговора и поговора тротомног дела Лесека Колаковског “Главни токови марксизма”(1985), књига “Духовност и рад – критика грађанског концепта културе”(75), “Нове људке потребе”(78), “Рад и културе”(79), “Догматизам као контрареволуција” (76), “Увод у филозофију – у дијалогу са временом”. Песник по вокацији од детињства, аутор је збирки поезије, отворене поетике и наговештаја далеког, исконског и садашњег “Космички хербаријум” (95), “Песме из Делфијског пророчишта”(96), “Аутобиографија детета”(97), “Деца су најбољи људи” (98), “Васкрс Србије” (99), “Хиландарске песме”(90), “Антрополошке песме”.(Д.Видојковић)