Gradska opstina Palilula

Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.maja 1955, gde je završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premešten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine. Kao student, aktivno se bavi sportom (odbojkom i fudbalom). Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga. Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gde je radio do kraja života. Na poziv naroda Srpske Krajine, u julu 1991. odlazi kao hirurg dobrovoljac, i godinu dana radi u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, u Glini i Kostajnici. U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg.

Bolnica je bila na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnici, vršio i na samim linijama fronta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života. U julu 1992. vraća se u Niš, porodici, deci: sinu Peđi koji je imao šest, i kćerki Nini, koja je imala četiri godine. U bivšoj Bosni i Hercegovini bukti rat. Kao dobrovoljac, u septembru 1992. odlazi na Pale, u bolnicu Koran. Posle mesec dana, kao šef hirurške ekipe, odlazi na Ilidžu i radi u novosnovanoj ratnoj bolnici „Žica“ u Blažuju. Došao je na mesec dana a ostao četrdeset meseci. Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radi skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta Republike Srpske (pet opština sa više od 100.000 stanovnika). U ratnoj bolnici Žica je obavio preko 3.500 hirurških intervencija u vrlo teškim ratnim uslovima. Izvodio je zahtevne operacije uključujući i operacije na srcu.

Sa nekoliko hirurga, lekara opšte prakse i srednjeg medicinskog osoblja, primer je herojstva „ljudi u belom“ o čemu najbolje svedoči njegova knjiga Dnevnik ratnog hirurga. Ovo delo je štampala Srpska novinska agencija SRNA iz Srpskog Sarajeva 1996. U knjizi su opisane potresne priče o teško povređenim ljudima za čije živote i ekstremitete se danonoćno borio. Pored iscrpljujućeg rada i pisanja Dnevnika, stiže da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa, na kojima njegovi radovi izazivaju veliku pažnju stručnjaka. Godine 1994. dobija zvanje primarijusa. Za njegov rad u Republici Srpskoj, njegova svetost patrijarh Pavle ga odlikuje Ordenom svetog Save. Kasnije su usledila i druga priznanja. Februara 1996. odlazi iz Srpskog Sarajeva, kući, u Niš. Kako sam kaže: „Odlazim sa tugom i setom. Ponosan sam što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije…“.

Nakon što se iz Srpskog Sarajeva u februaru 1996. vratio, dr Lazić je nastavio da radi u Kliničkom centru u Nišu gde je postao prvi direktor Urgentnog centra kojim je rukovodio do kraja života. O doktoru Laziću snimljen je dokumentarni film Dnevnik jednog hirurga, čiji je autor Siniša Grabež, a produkciju je radila Televizija Republike Srpske.

Preminuo je 14.4.2020. radeći sa pacijentima tokom pandemije, kada je oboleo od Covid-19. Sledećeg dana ukazane su mu počasti: zaposleni u Kliničkom centru Niš minutom ćutanja su mu odali poštu uz zvuke Marša na Drini, GO Medijana organizovala je oproštaj uz zvuke Marša na Drini i projekcijom njegovih fotografija na crkvi Sv. Cara Konstantina a u Beogradu na Fontani na Slaviji emitovan Marš na Drini i projektovana zastava Srbije, dok su Republika Srpska i Istočno Sarajevo proglasili Dan žalosti.

Među odlikovanjima i priznanjima treba posebno istaći: • Orden Svetog Save — dodeljen od patrijarha Pavla za zasluge u Republici Srpskoj od 1992. do 1996. godine, •Orden krsta milosrđa — dodeljen od Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika 2016. godine, • Prva nagrada na Međunarodnom sajmu knjiga „Inicijal“ u Nišu za istorisjko i autobiografsko delo Dnevnik ratnog hirurga (Knin 1991 — Srpsko Sarajevo 1995). • Medalja za hrabrost Milan Tepić – dodeljena od Vojska Republike Srpske. Najvažnija dela: Dnevnik ratnog hirurga (Knin 1991 — Srpsko Sarajevo 1995), autor: Miodrag Lazić, izdavač: Srpska novinska agencija SRNA, Srpsko Sarajevo (1996) ISBN 978-86-7292-001-7 ISBN 978-86-7292-001-7 [1] (jezik: srpski); Injuries to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001 (jezik: engleski);
Literatura: Miodrag Lazić, Dnevnik ratnog hirurga, Srpska novinska agencija SRNA, Srpsko Sarajevo, 1996, portal Niške vesti, 15.04.2020, Politika, Beograd, 16.04.2020, Vikipedija – slobodna enciklopedija