Gradska opstina Palilula

„Добили смо још једну градску сцену на отвореном, која ће бити на располагању свим генерацијама који негују културу, традицију и духовност, изјавио је на свечаности отварања Амфитеатра, 2.јула, председник Градске општине Палилула Александар Ждрале. Разлог зашто смо подржали ову грађанску иницијативу био је да и на територији наше општине добијемо нови простор где ћемо организовати нека културна дешавања мањег обима.

На наш апел јавио се велики број људи. Неко је донирао грађевински материјал, неко раднике и машине. Удружили смо се и направили малу, али вредну отворену сцену која је на корист читавој заједници“, нагласио је председник општине Ждрале. Изградња Амфитеатра само је један од корака уређења комплекса цркве Света Петка. У плану је да у наредном периоду у сарадњи са градом поставимо и бехатон плоче, пошто је ово градско грађевинско земљште. Поставићемо и рефлекторе разних боја где ће моћи и одређене позоришне представе да се реализују у летњим месецима. Има још много планова“, истиче председник општине Палилула.

Архитектонско решење Амфитеатра урадио је архитекта мр Мирољуб Станковић. „Стари Грци и Римљани су пре неколико хиљада година имали култ боравка на отвореном простору и живот им се одвијао на амфитеатрима, трговима и у форумима. Наш Амфитеатар је скромна димензија свега тога, али веома важна, јер ово фали сваком делу града. То је нешто што је доступно свакоме, без улазница са бесплатним програмима. На амфитеатру има места за стотину људи, а уз додатак столица и стајаћих места, културне садржаје може да прати неколико стотина људи, што није мали број. Мени су дали задатак да осмислим и организујем изградњу и ја сам пресрећан што је резултат овакав“, изјавио је архитекта Станковић.

Овај парк је јако живо језгро и кроз новопропјектовану инфраструктуру добија још једну димензију. Богу хвала још у грађанима има жеље за културним дешавањима, а креативних људи у Нишу није мало”, каже Иван Цветковић старешина цркве Свете Петке. Ово је једно од најстаријих насеља Палилуле и Града Ниша о чему сведочи не мали број историјских чињеница. На овом простору данас живе породице које су четврта, можда и пета генерација старих Нишлија. То је наш комшилук. У прошлости је ово била трошарина-јужна. Ту се налазила рампа и људи који су долазили из моравских села, плаћали су улаз у град у натури и овде и код „Старог млина“ на Бубњу. Овде је и Железничка станица која ће можда бити пресељена, можда и неће, али свакако је траг историје Ниша који није занемарљив. Све то имамо на овом простору и сада нашим присуством, као црква, оплемењујемо“, истиче свештеник Цветковић.

„Борба за овај простор траје од 2015. године, каже проф.др Мирјана Марковић из Центра за унапређење квалитета живота „Преображење“ у Нишу. Сакупљали смо потписе грађана, у чак три наврата, молили смо општинске власти и коначно данас можемо да славимо. Из Центра „Преображење“ најављују да ће, сходно епидемиолошкој ситуацији, током лета, овде организовати разне музичко-сценске програме, попут оног који је одржан на свечаном отварању и позивају градске институције културе, удружења и организације да им се прикључе.(Д.Видојковић)