Gradska opstina Palilula

Српска православна црква и њени верници овог дана празнују пренос моштију светог Георгија из Никомидије у град Лиду, у Палестини, где пострада у време цара Диоклецијана. Овај светац и празник познатији је у народу као Ђурђиц. Страдање овога дивног светитеља описано је под 23. априлом. Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св. Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију светог Георгија, великомученика Христова. Ђурђиц је једна од најчешћих слава, а црква га помиње као борца за хришћанство и великомученика. Свети Георгије погубљен је 303. године. Био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру. Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе. На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем. Веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц) и 6. маја када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).