Gradska opstina Palilula

Nišlijke Ana Palamarević i Dušica Živković, ispod svojih gojzerica ostavile su Olimp, Triglav, Musalu, Đeravicu, Peninaske Alpe, Karpate, a sada im je cilj Mon Blan, krov Zapadne Evrope. “ Današnji način života u gradovima čini planinarenje sve popularnijim sportom i načinom rekreacije, a Ana i Dušica ga preopručuju pre svega deci i to iz više razloga. Ovu aktivnost, po rečima predsednika Aleksandra Ždraleta je podržala i Gradska opština Palilula. Fotografije sa vrha TODORKA 2746mnv – Pirin planina, u Bugarskoj (EKOpolis)

Nišlijke Ana Palamarević i Dušica Živković su, najpre majke i supruge, ali i planinari, članice Planinarskog društva „Vidlič“. Njih dve su proteklih godina, mada izgledaju krho i nežno, ispod gojzerica ređale vrhove Balkana i Evrope. Najznačajniji usponi bili su na Olimpu, Triglavu, Peninskim Alpima, Musali, Vihrenu, Korabu, Titovom vrhu, Đeravici, Prokletijama, Karpatima, i predstavljaju samo epizode njihove volje, snage i upornosti. Njihova želja za snalažljivošću, hrabrošĆu, požrtvovanošću, prilagodljivošću, fizičkoj izdržljivosti, društvenosti, razvila je ljubav prema ovom, sve popularnijem sportu. I u ovoj godini njihove ambicije nisu ništa manje od prethodnih. Obzirom da je Ana vaspitač u Predškolskoj Ustanovi „Pčelica“, a Dušica učiteljica u OŠ nCar Konstantin“, one su i pored svih porodičnih i radnih obaveza postavile sebi novi cilj, najviši vrh Zapadne Evrope i Alpa, Mon Blan koji se nalazi na 4.809 metara nadmorske visine. Taj cilj će ostvariti samo ako prikupe osnovna novčana sredstva za put u Francusku.

Troškovi puta su veći od prosečne plate u Nišu, a još je veći izdatak za njihove porodice. „Nažalost, planinarske nove izazove čine česta i daleka putovanja koja iziskuju izdvajanje značajnih finansijskih sredstava“, kažu Ana i Dušica. „Do sada smo uz puno samoodricanja, i uz ogromnu podršku svojih porodica, uspevale da prilagodimo vlastite želje za putovanjem, ali je ovo putovanje koje smo sebi postavile kao cilj finansijski zahtevnije od svih drugih“. Ana i Dušica se nadaju, da će uz dobru volju društvenih struktura, stabilnih preduzeća, ipak, uspeti u svojoj želji i da će se ove godine sa Mon Blana zahvaliti svima koji su im u tome pomogli. Na Anin uspeh će svakako biti najponosnija njena tri deteta, za koje se nada da će krenuti njenim stopama. „Današnji način života u gradovima čini planinarenje sve popularnijim načinom rekreacije“, kažu Ana i Dušica, odgovarajući na pitanje kako to da su se odlučile baš za ovaj sport. ‘Planinarenje daje mogućnost poboljšanja psihofizičkog stanja organizma, oslobađanja od stresa, uživanja u čistom vazduhu, dodir s netaknutom prirodom. Obuhvata sva čovekova zadovoljstva vezane za kretanje u planinskim predelima. Nije besciljno lutanje po brdima i osvajanje već osvojenih vrhova s kojih ćemo ionako ubrzo morati sići. Naprotiv, planinarstvo je način i stil života, čitav niz aktivnosti koje savremenom čoveku život čine zanimljivijim i zdravijim. Biti planinar znači obilaziti i upoznavati lepote Zemlje, uživati u prekrasnim planinskim vidicima, stvarati nova prijateljstva“.

Kako je Ana vaspitač, a Dušica učiteljica, obe dobro znaju koliko je važno da se, ne samo odrasli, već i deca sa kojom provode svoj radni vek, bave sportom, a po- sebno planinarstvom. Kao vaspitači i prosvetni radnici o tome imaju svoj jasan i čvrst stav. „Boravak u prirodi nema alternativu i ukoliko želite da vaše dete ima zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju i stekne dobre životne navike, potrebno je da od malih nogu bude upućeno na pl aninarenje i srodne discipline“, objašnjavaju Ana i Dušica. „Deca će vrlo brzo usvojiti sve vrednosti koje donosi planinarenje, uključujući ljubav prema prirodi, sportu, ali i solidarnost, dobročinstvo i pomoć drugima u nevolji, razvijanje orijentacije u prostoru. Pored toga, tokom različitih planinarskih aktivnosti deci se nameću kontakti sa ljudima različitih životnih dobi, što je veoma podsticajno, jer se ubuduće brže socijalizuju. Deca postaju otvorenija prema vršnjacima i lakše postaju lideri. Ona najlakše usvajaju ekološke navike, uče da ne treba bacati otpad u prirodi, kao i osnovne principe reciklaže, a ove navike će najbolje moći da uvežbaju upravo na izletima. Planinarenje se temelji na zajedništvu, na uzajamnom delovanju s ciljem savladavanja prirodnih, ali ujedno i vlastitih psihofizičkih „prepreka“. Prema tome, bavljenje planinarenjem pospešuje dečije zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko“, zaključuje naše sagovornice koje svojim ličnim primerom to i potvrđu.