Gradska opstina Palilula

Нишлијке Ана Паламаревић и Душица Живковић, испод својих гојзерица оставиле су Олимп, Триглав, Мусалу, Ђеравицу, Пенинаске Алпе, Карпате, а сада им је циљ Мон Блан, кров Западне Европе. “ Данашњи начин живота у градовима чини планинарење све популарнијим спортом и начином рекреације, а Ана и Душица га преопручују пре свега деци и то из више разлога. Ову активност, по речима председника Александра Ждралета је подржала и Градска општина Палилула. Фотографије са врха ТОДОРКА 2746мнв – Пирин планина, у Бугарској (ЕКОполис)

Нишлијке Ана Паламаревић и Душица Живковић су, најпре мајке и супруге, али и планинари, чланице Планинарског друштва „Видлич“. Њих две су протеклих година, мада изгледају крхо и нежно, испод гојзерица ређале врхове Балкана и Европе. Најзначајнији успони били су на Олимпу, Триглаву, Пенинским Алпима, Мусали, Вихрену, Корабу, Титовом врху, Ђеравици, Проклетијама, Карпатима, и представљају само епизоде њихове воље, снаге и упорности. Њихова жеља за сналажљивошћу, храброшЋу, пожртвованошћу, прилагодљивошћу, физичкој издржљивости, друштвености, развила је љубав према овом, све популарнијем спорту. И у овој години њихове амбиције нису ништа мање од претходних. Обзиром да је Ана васпитач у Предшколској Установи „Пчелица“, а Душица учитељица у ОШ нЦар Константин“, оне су и поред свих породичних и радних обавеза поставиле себи нови циљ, највиши врх Западне Европе и Алпа, Мон Блан који се налази на 4.809 метара надморске висине. Тај циљ ће остварити само ако прикупе основна новчана средства за пут у Француску.

Трошкови пута су већи од просечне плате у Нишу, а још је већи издатак за њихове породице. „Нажалост, планинарске нове изазове чине честа и далека путовања која изискују издвајање значајних финансијских средстава“, кажу Ана и Душица. „До сада смо уз пуно самоодрицања, и уз огромну подршку својих породица, успевале да прилагодимо властите жеље за путовањем, али је ово путовање које смо себи поставиле као циљ финансијски захтевније од свих других“. Ана и Душица се надају, да ће уз добру вољу друштвених структура, стабилних предузећа, ипак, успети у својој жељи и да ће се ове године са Мон Блана захвалити свима који су им у томе помогли. На Анин успех ће свакако бити најпоноснија њена три детета, за које се нада да ће кренути њеним стопама. „Данашњи начин живота у градовима чини планинарење све популарнијим начином рекреације“, кажу Ана и Душица, одговарајући на питање како то да су се одлучиле баш за овај спорт. ‘Планинарење даје могућност побољшања психофизичког стања организма, ослобађања од стреса, уживања у чистом ваздуху, додир с нетакнутом природом. Обухвата сва човекова задовољства везане за кретање у планинским пределима. Није бесциљно лутање по брдима и освајање већ освојених врхова с којих ћемо ионако убрзо морати сићи. Напротив, планинарство је начин и стил живота, читав низ активности које савременом човеку живот чине занимљивијим и здравијим. Бити планинар значи обилазити и упознавати лепоте Земље, уживати у прекрасним планинским видицима, стварати нова пријатељства“.

Како је Ана васпитач, а Душица учитељица, обе добро знају колико је важно да се, не само одрасли, већ и деца са којом проводе свој радни век, баве спортом, а по- себно планинарством. Као васпитачи и просветни радници о томе имају свој јасан и чврст став. „Боравак у природи нема алтернативу и уколико желите да ваше дете има здрав став према животној средини и здрављу и стекне добре животне навике, потребно је да од малих ногу буде упућено на пл анинарење и сродне дисциплине“, објашњавају Ана и Душица. „Деца ће врло брзо усвојити све вредности које доноси планинарење, укључујући љубав према природи, спорту, али и солидарност, доброчинство и помоћ другима у невољи, развијање оријентације у простору. Поред тога, током различитих планинарских активности деци се намећу контакти са људима различитих животних доби, што је веома подстицајно, јер се убудуће брже социјализују. Деца постају отворенија према вршњацима и лакше постају лидери. Она најлакше усвајају еколошке навике, уче да не треба бацати отпад у природи, као и основне принципе рециклаже, а ове навике ће најбоље моћи да увежбају управо на излетима. Планинарење се темељи на заједништву, на узајамном деловању с циљем савладавања природних, али уједно и властитих психофизичких „препрека“. Према томе, бављење планинарењем поспешује дечије здравље, како физичко, тако и психичко“, закључује наше саговорнице које својим личним примером то и потврђу.