Gradska opstina Palilula

Српска православна црква и њени верници данас славе Петровдан – Дан светих апостола Петра и Павла. Свети апостол Петар био је рибар и најпре се звао Симеон. Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога“. Чинио је моћна чуда: лечио је болесне, ваксрсавао мртве, чак и од његове сенке исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар је осуђен на смрт.

Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар је пошао радосно на смрт. Видећи крст пред собом, замолио је своје џелате, да га разапну наопако, пошто је сматрао себе недостојним да умре као Господ. Свети апостол Павле био је родом из Тарса, најпре се звао Савле, а био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Према предању био је десет година млађо пд Христа. Поверовао је у његову проповед и постао један од навећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породицаОвај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица. „Не живим ја него Христос живи у мени“, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар. Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица.

Обичаји и народна веровања
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Обицај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве. У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.

Поред осталих, обичај је и да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“.