Gradska opstina Palilula

Полагањем венаца родољубима, опелом и сећањем на страдале и дане заробљеништва, обележена је 77.годишњица од пробоја логора смрти на Црвеном Крсту у Нишу. У присуству руководства Града Ниша, градоначелника Дарка Булатовића, начелнице Нишавског управног округа Драгане Сотировски, председника градских општина – председника Градске општине Палилула Александра Ждралета, представника Војске Србије, Полиције, СУБНОР-а, борачких и удружења ратних ветерана, извиђача, Црвеног крста, породица и великог броја грађана упућена је порука да се стратишта морају памтити, али не и поновити.

О сећању на дане заробљеништва говорио је Владимир Јовановић који се са седамнаест година нашао иза бодљикавих жица логора на Црвеном крсту да би затим био интерниран у злогласни логор Матхаузен. О страдању Јевреја, који су, поред заробљених чланова партизанског и равногорског покрета, били и најбројнији међу логорашима говорио је Александар Гаун, заменик председника Савеза јеврејских општина Србије. „Ниједан логор никада не сме бити заборављен нити скрајнут са историјске сцене, као вечито упозорење на зло које се тада надвило над Европом и које, уколико се ове успомене не негују и памте, може брзо и оживети, истакао је Гаун.

У некадашњем нацистичком Концентрационом логору на Црвеном крсту, на основу архивске грађе која се обрађује у Народном музеју у Нишу, током Другог светског рата прошло је око 30.000 грађана, од којих је најмање 12.000 убијено на локацији Бубањ. Многи заточеници су пребачени у логор Сајмиште или друге логоре смрти широм Европе. О томе сведочи и изложбена поставка у меморијалном комплексу некадашњег логора „Црвени крст“(Д.Видојковић)