Gradska opstina Palilula

Црква Светог Николе је (уз Хилендарски метох) свакако најзначајнији сакрални објекат у општини Палилула. Смештена је у подножју Светиниколског брега у западном делу Ниша око кога се касније и формирала ова градска четврт. Садашњи храм саграђен је 1862.године када је тадашњи управник града, Митхад паша, срушио стару цркву и сазидао нешто источније нови објекат додавши му минарет. По ослобођењу од Турака, 1879. године минарет је срушен, а на дан Светог Цара Константина и царице Јелене црква је освећена. Иконостас је осликао Илија Димитријевић. Готово пола века доцније 1926. године сазидан је звоник.

Сама Црква је заправо много старија, а то доказује и мозаик који је откривен 1907. године нешто западније од данашњег храма, где се виде и остаци темеља импозантне грађевине. На основу ових налаза неки аутори претпостављају да би данашња црква Светог Николе могла бити катедрални средњовековни нишки храм који је био посвећен светом Прокопију. Црква посвећена овом палестинском мученику помиње се у Нишу у XI веку. Тада су Угри 1076. године у једном походу стигавши до Ниша однели из храма руку овог светитеља и однели је у Сирмијум данашњу Сремску Митровицу. У град на Нишави светињу је вратио готово читав век доцније византијски цар Манојло Комнен 1165. године. Црква Светог Прокопија помиње се као седиште новоустановљене нишке епископије 1204. године.

Мошти Светог Прокопија налазиле су се у овој цркви све до 1386. године када Ниш освајају Турци. Тада је ћивот са моштима пребачен у Прокупље, а по тој светиње град на Топлици је и добио данашње име. После обнављања Пећке патријаршије црква је обновљена, будући да мошти Светог Прокопија нису више биле у њој посвећена је Светом Николи. Цркава светог Николе више пута је разарана. У такозваном Великом рату Турци су храм спалили 1690 године након повлачења Аустријске војске из Ниша, као освету због учешћа Срба у овом рату на страни Аустријске војске. Храм је 30 година доцније с тешком муком обновио уз прилоге богатијих Нишлија епископ Јанићије. О томе сведочи и камена плоча са натписом на српском и грчком језику која обнову храма датира у 1722. годину.

Цркву Турци харају поново 1737.године у знак освете за учешће Срба у рату против Отоманске империје, али је нису срушили већ је претварају у џамију. Од тада црква Светог Николе све до ослобођења од Турака 1878.године биће џамија. Светиниколска црква је генерално обновељена 26.те године прошлога века, када је дозидан звоник, али је у апсидалном делу задржала неке муслиманске карактеристике. Под законску заштиту Црква Светог Николе, као значајан историјски споменик, стављена је 1990. године. Црква Светог Николе последњих година је обновљана средствима бројних донатора, а међу њима значајно место заузима и Градска општина Палилула. Од 2000. године, а према пројекту Ивана Димова, радило се на реконструкцији и рестаурацији. Постављен је нов олтар, купола, иконостас, затим припрата храма, крстионица и направљен нови трем. Отворена је капија из Мокрањчеве улице, уређен је паркинг простор, као и прилаз цркви. У дворишту Св. Николске цркве изграђен је бунар са тремом. црква је и освећена 20.октобра 2007. године од стране епископа нишког Иринеја. (Д.Видојковић)