Gradska opstina Palilula

Фулмска екипа из Краљевине Норвешке, која у Србији и Нишу снима делове филма о страдању српских интернираца током Другог светског рата, боравила је у нишкој Градској општини Палилула. Ауторску екипу филма „Логор смрти у Карашјоку“, Кјетила Палмквиста, режисера филма, Терје Холма, стручног сарадника на филму и дугогодишњег новинара угледних норвешких медија и Бранка Димеског, продуцента филма, у име председника општине Палилула примили су проф.др Мишко Живић, Јовица Ралић, чланови општинског већа и Лазар Динић, заменик председника општине са сарадницима. Гостима из Норвешке уручени су пригодни поклони.

У изјави за нишке медије режисер филма Кјетил Палмквист је истакао да ће се обавити интервјуи са породицама логораша и српским историчарима, а снимиће се и локације са којих су српски логораши послати у смрт у Норвешку. Историчар Кнут Фловик Торесен ради на историјском делу, који аргументовано прати радњу филма а сарадник у Србији овој екипи биће и наставник историје из ОШ “Бубањски хероји” у Нишу, Ђорђе Бојанић.

Амбасада Републике Србије у Ослу и Црквена општина Свети Василије Острошки из Осла и Савез српских удружења су подржали реалузацију овог филма.

Срби, интернирани у немачке логоре у окупираној Норвешкој, принудно су радили на изградњи пута, данас познатијег као „Крвави пут” у екстремним временским условима а норвешко локално становништво помагало је ратним заробљеницима колико год је то било у њиховој моћи. Пријатељство које је тада настало између заробљеника и локалног становништва настављено је кроз сарадњу општина и градова много година касније.

Град Ниш је 2002. године обновио сарадња са општином Салтдал Комуне (Краљевина Норвешка) потписивањем Писма о намерама. Сарадња је била започета 1986. године, али је прекинута услед ратова и санкција. Корени овог пријатељства датирају још из Другог светског рата, када су Немци, из разних логора широм Југославије-Србије, међу њима и из логора на „Црвеном крсту“ у Нишу, покупили 4.500 рањених и заробљених припадника народноослободилачког покрета и отерали у логоре Норвешке. О судбини заробљеника, који су од 1942. до 1945, интернирани у немачке логоре у окупираној Норвешкој, и њиховом страдању забележено је у књизи „Варден“ – књига мртвих и прича о пријатељству, нишког новинара Саше Димитријевића, једног од оснивача Друштва југословенско-норвешког пријатељства, који већ неколико деценија ради и живи у Ослу, (Драган Видојковић, ЕКОполис)

СНИМА СЕ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ