Gradska opstina Palilula

Полагањем венаца на споменик ослободиоцима Града Ниша и на споменик Тодору Станковићу на Старом гробљу, обележен је 11.јануар – Дан ослобођења Ниша од Турака и 145 годишњица живота у слободи.

По традицији, ослободиоцима Ниша одали су почаст делегације Града Ниша, Војске, полиције, округа, градских општина, удужења грађана. Делегацију Градске општине Палилула предводио је Братислав Вучковић са члановима општинског Већа, проф.др Мишком Живићем и Сашом Усеновићем. У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања венац је положио Зоран Антић, државни секретар.

Борбе за ослобођење Ниша почеле су средином децембра 1877. године. Више од 15.000 српских војника са 100 топова данима је по снегу и веома хладном времену опседало Ниш. Одлучујући напад под командом пуковника Јована Белимарковића извршио је Шумадијски корпус са обронака планине Селичевице. Истовремено, под командом пуковника Милојка Лешјанина српске снаге нападају са северо-запада. Кад су на Ниш почеле да падају прве гранате, турске старешине града после извесног тактизирања и оклевања у ишчекивању помоћи, коначно су потписале Конвенцију о предаји Ниша.

У ослобођеном Нишу, српску заставу на Стамбол капији нишке тврђаве поставио је Тодор П. Станковић, знаменити нишлија, члан тајног Нишког комитета за ослобођење од Турака. У борбама за Ниш погинуло је 120 српских војника и официра, а близу 800 је рањено, док су губици турске војске били двоструко већи. Кнез Милан Обреновић, врховни командант српске војске свечано је ушао у Ниш само неколико дана после ослобођења. Борбе за ослобођење и других крајева југоисточне Србије убрзо су успешно окончане, а кнез Милан и српска влада настављају дипломатску активност да се новоослобођени крајеви припоје Србији, што је учињено на Берлинском конгресу. Већ у наредних десетак година Ниш је постао модеран европски град највише захваљујућу самом књазу, потоњем краљу Милану Обреновићу.(Фотографије Д.Видојковић)